Intervju za ”Srpski sajt”

Не бих умела да радим нешто, а да се претварам – srpskisajt.com

Дорис Бизетић Нигрин је пред камерама читавог живота. Од најранијег детињства укључена је у неки од сегмената рада своје породице, а у последње време све интензивније наступа и сама. Неки је воле, неки не, али она једноставно никога не оставља равнодушним.

Прошло је неколико месеци од тренутка када сте отворено проговорили о свом здравственом стању. Да ли су вас изненадиле реакције околине?

- Изненадило ме је колико подршке и лепих порука сам примила од људи које не познајем.

У Србији се већ деценијама говори о великом броју људи који су напустили земљу. Да ли сте икада размишљали да се преселите негде?

- За сада не размишљам о томе, волим своју земљу и знам да би ми Београд веома недостајао.

Колико је тешко бити Дорис Бизетић у Србији?

- Зависи у ком ”пољу” тешко, да ли пословно или приватно. Није ми никад било тешко да будем то што јесам, не бих умела да радим нешто, а да се претварам. Са временом сам научила да не покушавам људима да објасним себе, јер ми је сасвим довољно да сам јасна људима које највише волим. Искреност у свему ми је битна, у послу и у људским односима. Не доживљавам себе као значајну особу за ову земљу па да ми буде тешко да будем то што сам у њој.

Ваш супруг је странац. Колико је било тешко или лако научити га да говори српски?

- Врло лако је сам научио, кроз разговор са мојом породицом, са мном и на послу.

Рођени сте у Београду. У јавном сте животу од најранијег детињства. По чему се Београд данас разликује од оног у коме сте одрасли?

- Било је више књижара, занатских радњи, биоскопа, продавница музике… Узбудљиво је било отићи у зграду Политике, Радио Београд или у чувену Београђанку, а сад је људима место за излазак неки шопинг центар. Разна култна места више не постоје, укључујући лепе Београдске кафане.

Шта је то што странцима обавезно покажете у Београду?

- Центар града, обавезно. Неко воли гужву, неко мирне улице, зависи од људи са којима сте.

Још као девојчица сте снимали и били присутни у јавном животу. Да ли ваша ћерка има жељу да можда крене маминим стопама?

- За сада не. Надам се, за њено добро, да је неће интересовати шоу бизнис. Веома је талентована, воли и да пева, игра и глуми, али толико лепо слика и црта да ме не би чудило да се тиме бави, као што су моји родитељи, сестра и многи преци.

Шта све стане у један ваш дан?

- Ако је лепо време идемо са ћерком напоље, уз шетњу и сликање по граду, са њом идемо у омиљене ресторане и кафиће. Увече играмо ,,Wii” (Нинтендо), карте или неку игру на компјутеру… Читамо књигу (или ми ћерка тражи да јој смислим причу). Ту је, наравно, и припрема за школу. Редовно идем на акупунктуру, али ми то одузме само пола сата-сат од тог дана. Трудим се да одгледам бар један филм ноћу, или са мужем омиљене серије. То је укратко.

У једном влогу сте рекли да ће нови албум бити објављен већ можда ове године. Докле сте стигли са њим?

- Почела сам са припремама, али се не журим.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>