I dalje me iznenadjuje ljudska glupost. Šalju komentare na moje snimke, na YouTube-u, i obraćaju se meni, misle da ja to čitam. Niti čitam, niti ja blokiram te razne smarače, za to imam administratore. Ista situacija i ovde. A to da me najavljuju kao pevačicu, i potpisuju tako… To govori koliko je neznanje svuda, jer mlade generacije očigledno ne znaju šta znači kad je neko muzičar, kad je neko dirigent orkestra, kad si pevač ili pevačica, ili kad si kant-autor – a to sam ja. Pevam samo svoje pesme, i pevam ih kako želim. A pošto mladi prave te članke, ili priloge u emisijama, tatu nazivaju “čuvenim komičarem” i vrlo često “muzičarem”. Neupućen narod. Svi ti ljudi misle da su stvari krenule pre 5 dana, najkasnije 3 meseca. Jedna od mnogih stvari koje je moj tata iskreirao su komični show programi, a to je tokom 90-ih, bilo najpopularnije. Ali prvo i glavno je da je on kompozitor, i kant-autor. Uz to pisac (objavio 5 knjiga do sad), slikar – imao je jednu izložbu 1986. gde su sve slike prodate odmah. Voditelj i autor mnogih radio i TV emisija, dizajner svih svojih omota i omota mnogih pevača koji su snimili njegove pesme… Pesnik je, glumac, režiser, scenarista. A moja titula nije “ćerka Borisa Bizetića”, onda bi morali da kažu “ćerka Magdalene i Borisa…”. Moje zanimanje nije što sam njihova ćerka – to je moja životna sreća. Moje zanimanje je kant-autorka i ton majstor, ili tonac.