Ne prikazujem sebe u najgorem stanju, nikad. U tom stanju mogu da me vide samo muž, roditelji, sestra, a za ćerku se trudim da me ne vidi baš tada jer ne želim da se traumira. Ima ljudi koji sebe slikaju kad su u bolnici, ili loše, pa to stavljaju na internet. Razumem to za slikanje jer i ja imam snimke i slike, kroz ove godine, kad sam bila malo duže u bolnici, ali su to lično moji snimci, da kad mi jednom bude dobro mogu sebi da kažem – eto prošla sam i to, sa osmehom a ne sa suzama. Ali, začkoljica je što na svim tim mestima ja održavam, za sve te doktore i sestre, osmeh – čak i smisao za humor i ljubaznost. Sa tolikom kontrolom svi oni su u čudu kad vide moje 2 pune fascikle nalaza i bolničkih dokumenata. Ili, vade mi krv pa me pitaju a zašto sam ja tu, onda im kažem a oni preblede. Možda zato drugi misle da meni ”nije ništa”, pogotovo ljudi koji me vidjaju samo preko interneta ili TV-a, jer oni mene vide izmontiranu. Naravno da neću na koncertu da padam na scenu, i naravno da neću za Vlog, ili TV intervju da kolutam očima i vičem koliko sam loše. I tu se sad otvara još jedan problem: Kada nikome ne kažete koliko ste bolesni oni se čude svemu (ako ste odsutni tamo gde misle da treba da dodjete, ili ako ste preumorni a ”tako ste mladi”, itd), A – kada kažete konačno da imate takvu zdravstvenu muku onda vas kategorizuju. Ovaj moj post nije žalba već realnost. Kad vas neko pita kako ste, a pomislite ”da li da odgovorim stvarno kako sam ili da mu dam što prostiji odgovor..”? E ja sam stalno davala proste odgovore. Kada sad svi ti ljudi znaju da NEMA prostog odgovora, onda vas ili otkače ili ne znaju ”kuda” sa vama, pa se sami izbace iz vašeg života. Ovaj post jeste dugačak, ali ako time smanjim količinu SAŽALJENJA, onda divota. A ovi koji se sa mnom poistovećuju jer imamo istu bolest – e za to tek nemam komentar. Ima mnogo gorkih i loših ljudi, koji imaju ovo ”čudo” pa ne mogu nikad da se sporazumem s njima. Ja nisam ovo što sam jer imam MS prethodne 4 i po godine (i malo duže), nije mi bila ”potrebna” bolest da bih shvatila koliko je bitno dobro zdravlje. Ovakva sam oduvek, samo su se nijanse ”rasčistile”. Tako da ja prethodnih godina ne trpim ljudsku glupost, pakost i prazne priče. I da, naravno, javiće se dežurni koji misle da imam 10 godina pa će oni malo da me posavetuju.
