» Uncategorized Doris Bizetić-Nygrin

Не бих умела да радим нешто, а да се претварам – srpskisajt.com

Дорис Бизетић Нигрин је пред камерама читавог живота. Од најранијег детињства укључена је у неки од сегмената рада своје породице, а у последње време све интензивније наступа и сама. Неки је воле, неки не, али она једноставно никога не оставља равнодушним.

Прошло је неколико месеци од тренутка када сте отворено проговорили о свом здравственом стању. Да ли су вас изненадиле реакције околине?

- Изненадило ме је колико подршке и лепих порука сам примила од људи које не познајем.

У Србији се већ деценијама говори о великом броју људи који су напустили земљу. Да ли сте икада размишљали да се преселите негде?

- За сада не размишљам о томе, волим своју земљу и знам да би ми Београд веома недостајао.

Колико је тешко бити Дорис Бизетић у Србији?

- Зависи у ком ”пољу” тешко, да ли пословно или приватно. Није ми никад било тешко да будем то што јесам, не бих умела да радим нешто, а да се претварам. Са временом сам научила да не покушавам људима да објасним себе, јер ми је сасвим довољно да сам јасна људима које највише волим. Искреност у свему ми је битна, у послу и у људским односима. Не доживљавам себе као значајну особу за ову земљу па да ми буде тешко да будем то што сам у њој.

Ваш супруг је странац. Колико је било тешко или лако научити га да говори српски?

- Врло лако је сам научио, кроз разговор са мојом породицом, са мном и на послу.

Рођени сте у Београду. У јавном сте животу од најранијег детињства. По чему се Београд данас разликује од оног у коме сте одрасли?

- Било је више књижара, занатских радњи, биоскопа, продавница музике… Узбудљиво је било отићи у зграду Политике, Радио Београд или у чувену Београђанку, а сад је људима место за излазак неки шопинг центар. Разна култна места више не постоје, укључујући лепе Београдске кафане.

Шта је то што странцима обавезно покажете у Београду?

- Центар града, обавезно. Неко воли гужву, неко мирне улице, зависи од људи са којима сте.

Још као девојчица сте снимали и били присутни у јавном животу. Да ли ваша ћерка има жељу да можда крене маминим стопама?

- За сада не. Надам се, за њено добро, да је неће интересовати шоу бизнис. Веома је талентована, воли и да пева, игра и глуми, али толико лепо слика и црта да ме не би чудило да се тиме бави, као што су моји родитељи, сестра и многи преци.

Шта све стане у један ваш дан?

- Ако је лепо време идемо са ћерком напоље, уз шетњу и сликање по граду, са њом идемо у омиљене ресторане и кафиће. Увече играмо ,,Wii” (Нинтендо), карте или неку игру на компјутеру… Читамо књигу (или ми ћерка тражи да јој смислим причу). Ту је, наравно, и припрема за школу. Редовно идем на акупунктуру, али ми то одузме само пола сата-сат од тог дана. Трудим се да одгледам бар један филм ноћу, или са мужем омиљене серије. То је укратко.

У једном влогу сте рекли да ће нови албум бити објављен већ можда ове године. Докле сте стигли са њим?

- Почела сам са припремама, али се не журим.

Ako ste pročitali senzacionalistički “intervju” sa mnom koji se večeras pojavio na jednom portalu, treba da znate da ja taj intervju nisam dala. Pre nekoliko dana sam sa autorom teksta pričala telefonom smatrajući da ćaskamo i da se on raspituje za moje zdravlje.
Dotični je propustio da mi kaže da “zapisuje” (kako sada tvrdi) to o čemu pričamo, i da planira da objavi tekst.
Moje navodne izjave iz pomenutog teksta nisu moje – ja ih ne bih izgovorila jer nisu istinite.
Niti sam rekla da sam jedva živa, niti da dobijam injekcije svaki dan, a da ne izlazim iz kuće jer ne mogu da hodam svakako nisam rekla jer sam koliko juče bila na televiziji.
Dok taj članak ne bude bio ukinut sa interneta razgovore sa “novinarom” će obavljati naš advokat jer je “novinar” odbio da članak povuče.
Ne verujte u sve što o meni pročitate na internetu.