“Intimate details”, “December May”, “Future won’t be late”, “Melody and sound”, “All I want”, “Night can go on”, “I’m still there”.
12.decembar 2015. Klub Sioux, Beograd
“Intimate details”, “December May”, “Future won’t be late”, “Melody and sound”, “All I want”, “Night can go on”, “I’m still there”.
12.decembar 2015. Klub Sioux, Beograd
“Everything will be just fine”
Ovo mi je jedno od najdražih muzičkih ostvarenja. Komponovala sam i snimila davne 2003. Bas i prateći klavir je svirao moj tata, Boris, a ja sve ostalo. Drago mi je da je konačno ova muzika sad “u javnosti”
15.novembar 2015.
muzika: Doris Bizetić Nygrin ”2012”, ”I’m still there”, ”Future won’t be late”
Ako ste pročitali senzacionalistički “intervju” sa mnom koji se večeras pojavio na jednom portalu, treba da znate da ja taj intervju nisam dala. Pre nekoliko dana sam sa autorom teksta pričala telefonom smatrajući da ćaskamo i da se on raspituje za moje zdravlje.
Dotični je propustio da mi kaže da “zapisuje” (kako sada tvrdi) to o čemu pričamo, i da planira da objavi tekst.
Moje navodne izjave iz pomenutog teksta nisu moje – ja ih ne bih izgovorila jer nisu istinite.
Niti sam rekla da sam jedva živa, niti da dobijam injekcije svaki dan, a da ne izlazim iz kuće jer ne mogu da hodam svakako nisam rekla jer sam koliko juče bila na televiziji.
Dok taj članak ne bude bio ukinut sa interneta razgovore sa “novinarom” će obavljati naš advokat jer je “novinar” odbio da članak povuče.
Ne verujte u sve što o meni pročitate na internetu.
Autor: Tijana Dušej, mondo.rs
Pevačica i kantautorka otkrila je MONDU kako izgleda borba sa multipla sklerozom, ko joj je najveća podška i kako nalazi snagu da ide dalje.
Prošle nedelje, ćerka Borisa Bizetića je na svom Facebook profilu napisala da boluje od multipla skleroze (MS), obolenja koje zahvata mozak i kičmenu moždinu.
Ova autoimuna bolest donosi razne poremećaje, od blage ukočenosti i otežanog hodanja, do slepila i potpune oduzetosti.Doris koja ima samo 30. godina, saznala je pre četiri godine da boluje od ove bolesti. Ona je pristala da podeli sa čitaocima MONDO portala, kako je saznala za bolest i kako se bori s njom.
“U julu 2011. mi je iznenadno nestao vid na desnom oku, i onda su krenuli razni pregledi, terapije na očnoj klinici, magnetne rezonance… Ukratko – mučenje u svakom smislu, jer se nije znalo od čega je to. Moj suprug Džo je svakog dana, po dva puta dnevno išao s mnom na različite preglede. Često me je i tata vodio, mama i sestra Anita su mi pomogale oko čuvanje ćerke, koja je tada imala samo godinu i po dana”, počinje svoju tešku priču Doris.
Pevačica je godinu dana nakon saznanja da boluje od teške bolesti, odlučila da nastavi da radi i stvara muziku. Tada je odlučila da konačno objavi svoju muziku, ne obazirući se na zdravstveno stanje,
“Tokom 2012. neprestano sam pisala muziku i komponovala, iako mi je bilo loše. Nismo znali šta se tačno dešava s mnom, ali ja sam i dalje radila sve kao da mi nije ništa. Svakodnevno sam trpela bolove i gurala dalje”.
U tom periodu Doris je krenula na razne nove preglede, prvo na neurohirurgiji u Kliničkom centru, a posle i na neurologiji.
“Tačno na našu godišnjicu veze, ali i na datum rođenja moje bake Angeline, odnosno 23. aprila saznala sam da imam multipla sklerozu. Tada je doktor odlučio da i to dodatno proverimo punktiranjem kičme, odnosno vađenjem tečnosti kako bi bili sto posto sigurni. Uradili smo to, a ja sam već sledećeg dana imala snimanje spota za popularnu pesmu “Another Day’. Uspela sam da snimim, iako mi je bilo loše. Ako se zagledate u moje obraze, videćete da su crveni”, kroz smeh kaže Doris.
Ona objašnjava da je samo punktiranje kičme, iako se u prvom mahu tome protivila, bilo naporno, jer joj je kičma bila u lošem stanju zbog porođaja.
“Početkom jula 2013. urađeno je punktiranje i dobili smo informaciju da je definitivno MS. Primala sam kortikosteroide, a ja sam za to vreme snimila dva albuma, imala tri uspešna koncerta, TV i radio gostovanja…A javnost nije znala da imam ozbiljan zdravstveni problem”.
Velika podrška na ovom teškom putu saznanja da boluje od teške bolesti bili su joj ćerka, suprug i porodica.
Doris je odlučila da progovori o svojoj bolesti kako bi podstakla one koji su na istom putu, da istraju i da se bore.
“Potrudiću se da dođe do neke akcije, kako bi se podigla svest o ovoj bolesti. U međuvremenu savetujem da su najbolji lekovi dobre misli i smeh…Ne čitam vesti u novinama, ne slušam ih na TV-u, pa mi to dosta pomaže da se izborim sa crnim mislima. Borim se i boriću se sa svim što bolest nosi. Planiram da živim bar 100 godina”, odlučna je pevačica.
Mi joj želimo da nikada ne klone duhom i da se nikada ne preda! Drži se, Doris!