Tvoji nastupi, imidž i zvuk se svakako mogu nazvati nesvakidašnjima…
- Moja kompletna pojava, i u TV emisijama i kad nastupam uživo pred publikom, sam prosto ja. Nemam koreografije ili efekte, to što vidite događa se spontano. Nikoga ne kopiram, ali mnoge volim. Tu su Ultravox, M83, Tori Amos, Coldplay, Haustor, Zana, Bijelo dugme…
Nastup u Dragstoru izazvao je totalni haos po društvenim mrežama. Kako reaguješ na negativne komentare?
- Sve što je drugačije i originalno odmah provocira ljude koji su nesrećni, pa imaju potrebu da pljuju nekoga. Nemam običaj da ogovaram, pa me sve to ne dotiče. Za dobrim konjem se prašina diže, tako kažu. A neka priča ko šta hoće, oni su anonimni i nemaju herca da se potpišu imenom i prezimenom.
Kako bi predstavila sebe?
- Prvenstveno sam mama svojoj ćerki i supruga svom mužu. Potpuno sam normalna osoba, iako se o meni često piše suprotno. Ne pijem alkohol, kafu, ne konzumiram duvan, ne drogiram se. Kada sam na sceni šminka i izgled su mi malo ekspresivniji i ljudi onda misle da sam takva i privatno. To mi ne smeta – čak mi je i zabavno.
Rano si počela da se navikavaš na svetla pozornice…
- Sa pet godina je sve krenulo, BB šou je sastavni deo mog života od šeste godine, a već sa sedam sam imala svoj blok u Jutarnjem programu RTS-a. Radujem se kad vidim neke stare snimke.
Koliko ti je otac pomogao?
- Dao mi je mogućnost da se bavim onim što volim. Već 13 godina mu aktivno pomažem u poslu. Tonac sam, produciram, pevam prateće vokale. Pre mesec dana objavio je album “Familija”.
Dragan Nikolić mi je tražio autogram
UNICEF – Doris se sećamo i kao devojčice koja je tokom rata pevala Unicefovu pesmu “Children without address”. “To je tekst Marine Tucaković na muziku Olivera Mandića, pravljeno specijalno za Unicef. Tada sam upoznala mnogo poznatih ličnosti, a glumac Dragan Nikolić me je zamolio da mu dam autogram za suprugu”, priča Doris.