Ja volim sve čime se bavim. Najbitnije mi je što sam majka i supruga.
U tom Facebook opisu nije bilo mesta da se napiše sve (glumica, ton majstor).
Takođe, iako to nije zvanično zanimanje, ja sam sakupljač uspomena.
Imate ljude koji skupljaju ploče, salvete, marke,… Ja sakupljam uspomene, i to od detinjstva.
Od malena sve zapisujem, snimam kamerom, slikam, snimam na diktafon.

Koliko je Vaš otac strog kritičar prema onom što vi radite i jeli uopšte? Snimili ste dosta pesama za decu koje je komponovao Vaš otac? 1992 i 1993 je izašla i audio i video kaseta, čuvate li je još?

Nije uopšte strog, ni kao otac ni kao kritičar. Prvo sam snimila, za 19. album Rokera s Moravu, pesmu “Mali Miloica”, to je bilo 1991. godine. Posle toga je usledilo desetak dečjih pesama, koje je tata komponovao i pisao. Sve to imamo i čuvamo.

Ono što je interesantno je i da ste u to vreme i pevali pesmu za Unicef čiji su autori bili Marina Tucaković i Oliver Mandić sa spotom “Deca Bez adrese” emitovan u preko 130 zemalja, mora da ste jako ponosni…

Veoma sam ponosna na sve iz tog perioda (1992.-1993.). Bilo je mnogo akcije oko toga, intervjui i gostovanja. Audrey Hepburn je želela da me upozna, i bilo je planirano da dođe u Beograd, gde sam ja pevala u Hajatu predstavnicima Unicef-a, ali se Audrey razbolela tako da nije došla, i baš mi je žao što se nismo upoznale.

Draga Doris bila si i ton majstor, kao neko ko zna kako se to radi, pitam te koliko ti je prijalo raditi uz miksetu i na glasu?

Tonac sam od 2001. i od tad sam snimila desetak CD izdanja, uključujući 20. album Rokera i moja 3 kantautorska izdanja. Snimila sam mnogo pesama za naše emisije, džinglove, reklame…
Kao mala sam radila na mikseti, jer sam počela da se bavim ovim poslom u detinjstvu.
Sve je digitalno, tako da poslove radim preko kompjutera.
Takođe radim i video montažu, zahvaljujući svojoj sestri Aniti koja je diplorani montažer, a montira od 13. godine sve naše TV emisije i spotove. Anita me je naučila kada sam imala 16 godina da montiram.

Veliki pozdrav i Aniti svakako. Snimila si i producirala veliki broj muzičkih izdanja, za svog oca, sebe pa i za “Rokere”… Veliki broj pesama je na engleskom… Komentar?

2006. smo snimili Rokerski album “Projekat”, tu sam pevala i prateće vokale.
Na svakom tatinom izdanju od 2003. do danas sam pevala, producirala, snimala ton. Objavila sam 3 kantautorska CD-a. Tekstove pišem na engleskom jeziku i uvek paralelno komponujem melodiju.

Fascinirana sam činjenicom da tvoj kantautorski opus obuhvata preko 400 pesama i instrumentala… Ko je ovde ponosniji ti na tatu ili tata na tebe?

Ponosni smo jedno na drugo. Istina je da imam iskomponovano oko 400 pesama, oko 300 je snimljeno, a javnost zna samo te koje su objavljene. Bilo bi lepo da možda jednom osvanu te pesme i u inostranstvu.

Šta bi javno pitala tatu?

Da li ti je i dalje od mojih pesama najdraža “Frankie”?

Kako nastaje melodija koju komponujete, možete li uvek da stvarate?

Uvek imam inspiraciju. Aranžmani me “proganjaju”, i od tuđih i mojih pesama.

Mislim da bih svakom mogla da aranžiram i isproduciram pesmu u bilo koje doba dana/noći.

Da li ćete dozvoliti suprug i ti da ćerka Anabela krene muzičkim stopama?

Podržavamo Anabelu u svemu što voli, za sad su to slikanje, gluma i karate.
Ako poželi da bude u muzičkim vodama, podržaću je, ali i upozoriti šta sve može da očekuje, i čega treba da se čuva. Naravno isto važi za glumu, što nam se za sada čini da je veća verovatnoća – da postane glumica. Ima samo 8 godina, videćemo šta će sve biti.

Koja ti je neostvarena želja, imam utisak da imaš više obaveza no obični ljudi ali to uglavnom ide i sa viškom energije, ili grešim?

Kad sam bila mala sam bila baš energična. Obaveza imam, ali sve uspem da uskladim zahvaljujući porodici. Želje koje se još nisu ostvarile su sitne, ima vremena, sve što je najbitnije mi se ostvarilo, i veoma sam zahvalna.

Poruka svima?